Uprkos suši, ovogodišnji rod šljive premašiće 600.000 tona

Šljiva je ove godine u Srbiji posebno dobro rodila, uprkos prošlogodišnjoj sušnoj jeseni koja nije obećavala veliki rod, a prema preliminarnim procenama, ukupna proizvodnja premašiće 600.000 tona, što je, okvirno, prosek proizvodnje ...

sxc.hu/Ple-mir, ilustracija

ČAČAK - Šljiva je ove godine u Srbiji posebno dobro rodila, uprkos prošlogodišnjoj sušnoj jeseni koja nije obećavala veliki rod, a prema preliminarnim procenama, ukupna proizvodnja premašiće 600.000 tona, što je, okvirno, prosek proizvodnje ovog voća u petogodišnjem periodu.

Ova i te kako tražena vrsta voća, međutim,  nema ni približno privredni značaj kao nekada, a razlozi za to su brojni.

Bivša SFRJ bila je najveći proizvodač i izvoznik suve šljive na svetu, a posebno se ističe 1923. godina, kada je izvezeno 66.000 tona suve šljive, za razliku od današnjih 4.000 do 5.000 tona.

"Pre svega, problemi su zapuštenost šljivika i, generalno, niski prinosi, neadekvatan izbor sortimenta, u velikom procentu nenavodnjavanje zasada, ali i ekonomsko-najznačajnija bolest - virus šarke šljive, koji je, posebno kod najosetljivijih sorti, desetkovao šljivarstvo u našoj zemlji", rekao je mr Branko Tanasković iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe "Ovčar" u Čačku.

Uprkos tome što prošlogodišnja sušna jesen nije obećavala veliki rod u ovogodišnjoj vegetaciji, uz ostale vrste i šljiva je obeležila posebno rodnu godinu, ocenio je Tanasković u izjavi Tanjugu.

Prema preliminarnim procenama, kako kaže, ukupna proizvodnja šljive značajno će premašiti 600.000 tona u Srbiji, što je, okvirno, prosek proizvodnje ovog voća u petogodišnjem periodu.

"Dugotrajna suša, koja ni ove godine nije zaobišla naše podneblje, bitno utiče na otežano sazrevanje, krupnoću i kvalitet plodova, pojavu ožegotina na stablima, kao i na, nimalo lak posao, prikupljanja plodova", navodi dalje Tanasković.

Pored toga što ovakvo vreme omogućuje veći sadržaj suve materije i šećera u plodovima, postepeno gubljenje vode iz plodova, usled manjka padavina, odraziće se i na  kvalitet šljive, pa i kvalitet ovogodišnje rakije neće biti kao najboljih godina.

Iako to voćari imaju u vidu, sudeći po prvim otkupnim cenama šljive za industrijsku preradu, koja se kreće od šest do 10 dinara po kilohgramu svežeg ploda, i po oceni prozvođača je na granici isplativosti berbe, najveće količine ovih plodova biće prerađene u rakiju, smatra Tanasković.

Regioni Šumadije, Zapadnomoravski i Podrinsko-kolubarski odlikuju se veoma povoljnim uslovima za gajenje šljive. Takode, i uslovi za proizvodnju rakije "šljivovice“ sa našeg područja su karakteristični i jako dobri. Uprkos ovakvim prirodnim privilegijama, proizvodnja "naše“ rakije još nije standardizovana, niti zaštićena, napominje on.

Uvođenjem novijih pomotehničkih mera, kojima se može regulisati rodnost u voćnjacima, odnosno savremenom tehnologijom uzgoja, kao i zaštite zasada, ovu proizvodnju bi, smatra on,  trebalo planski i sistematski proširiti.

"Na taj način obezbedila bi se sirovina za proizvodnju kvalitetne rakije, suve šljive, preradu u džemove, sokove, kompote... , ali i potencijalni izvoz zamrznutih plodova u Rusiju, kao i zemlje Evropske unije, što se poslednjih godina veoma traži, ali i očekuje s obzirom na mogućnosti kakve za ovu proizvodnju poseduje Srbija", rekao je Tanasković.

Prema njegovom mišljenju, ova godina može poslužiti i kao pokazatelj pri izboru gajenih sorti šljive u analizi važnih činilaca od kojih zavisi ekonomska opravdanost i održivost voćarstva pod ovakvim zasadima.

"To su pre svega upotrebna vrednost plodova šljive, mogućnost realizacije roda pojedinih sorti na tržištu i prilagodljivost izabranih sorti području i podneblju zasnivanja budućih zasada", naglasio je on i dodao da će to, takođe, obezbediti sve zahtevnije tržište, a proizvođačima zadovoljavajući profit.

Tagovi: šljiva, suša, prinosi, voćarstvo, poljoprivreda

Share