Obnavljanje proizvodnje moguće na 16.000 hektara

Prvi rezultati analiza poplavljenog zemljišta su ohrabrujući, a prema trenutno raspoloživim podacima, presejavanje će biti moguće na 15.000 do 16.000 hektara, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i ...

Tanjug, J. Pap, ilustracija

BEOGRAD – Prvi rezultati analiza poplavljenog zemljišta su ohrabrujući, a prema trenutno raspoloživim podacima, presejavanje će biti moguće na 15.000 do 16.000 hektara, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Željko Radošević.

Ti podaci nisu konačni, a u ovom trenutku je prioritet da se što pre obezbedi potrebno seme i ostali repromaterijal za do sada evidentirane površine kako bi poljoprivrednici mogli da obnove proizvodnju u agrotehničkim rokovima, odnosno do 1. jula, kazao je Radošević novinarima u Privrednoj komori Srbije.

On je pozvao i sve donatore da pomognu ugroženim poljoprivrednicima tako što će obezbediti semena pre svega ranih hibrida kukuruza i soje.

On je ukazao da su do sada spremne količine za obnavljanje proizvodnje na 11.000 hektara kukuruza i 2.270 hektara soje, svo seme je “non GMO” i očekuje se da će njegova distribucija početi u narednim danima.

Radošević je u okviru konferencije “Srpska poljoprivreda nakon poplava” u organizaciji udruženja “Agropres” napomenuo i da je do sada uzeto oko 500 uzoraka zemljišta iz svih područja gde se voda povukla.

Ranije iznete procene pojedinih stručnjaka da je direktna šteta u poljoprivredi oko 500 miliona evra, Radošević nije želeo da komentariše, istakavši da Ministarstvo poljoprivrede u ovom trenutku intenzivno radi na prikupljanju podataka sa terena i dobija preliminarne podatke od lokalnih samouprava.

Radošević nije izneo konkretan podatak, ali je dodao da je šteta od poplava u poljoprivredi od 35 do 40 odsto od ukupnih šteta od poplava.

 

Štete u agaru 500 miliona evra, ključno obaviti setvu

 

Direktna šteta u agraru procenjena je na 500 miliona evra, a stručnjaci su se danas složili da je neophodno što pre presejati poplavljene površine na kojima je to moguće i obezbediti dovoljne količine hrane za preživelu stoku.

Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za poljoprivredu Nenad Budimović rekao je da su poplave pogodile sektor koji je vodeći u privredi Srbije.

"Nacionalna asocijacija privrede je na vreme reagovala i uz saradnju privrednika pokušala da pronađe rešenje za teškoće koje su nas snašle od elementarnih nepogoda", rekao je.

Prema njegovim recima, ulažu se napori kako bi se obavila setva na površinama gde se povukla voda, ali su u toku i pripreme kako bi se obavila i jesenja setva.

Sad je cilj da se obavi setva na površinama gde do jeseni mogu stići usevi, kao i da se nabavi dovoljno hrane za životinje, kazao je Budimović.

Prvi rezultati analiza poplavljenog zemljišta su ohrabrujući, a prema trenutno raspoloživim podacima, presejavanje će biti moguće na 15.000 do 16.000 hektara, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Željko Radošević.

Ti podaci nisu konačni, a u ovom trenutku je prioritet da se što pre obezbedi potrebno seme i ostali repromaterijal za do sada evidentirane površine kako bi poljoprivrednici mogli da obnove proizvodnju u agrotehničkim rokovima, odnosno do 1. jula, kazao je Radošević novinarima u Privrednoj komori Srbije.

On je pozvao i sve donatore da pomognu ugroženim poljoprivrednicima tako što će obezbediti semena pre svega ranih hibrida kukuruza i soje.

Radošević je ukazao da su do sada spremne količine za obnavljanje proizvodnje na 11.000 hektara kukuruza i 2.270 hektara soje, svo seme je "non GMO" i očekuje se da će njegova distribucija početi u narednim danima.

Poplava je uništila 6.233 pčelinje zajednice, a ukupna šteta u pčelarstvu do sada je veća od 25 miliona evra, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

Reč je o preliminarnim podacima, a članovi SPOS, kojih ima 9.000, imaju rok da do 20. juna prijave zvanične podatke na osnovu zapisnika o šteti pribavljenim u svojim opštinama, rekao je Živadinović novinarima u Privrednoj komori Srbije.

"Ciklon "Tamara" nije zahvatio samo poplavljena područja, nego čitavu Srbiju i mi smo u velikom problemu jer je ove godine bagremova paša u potpunosti izostala, ne samo da nemamo bagremovog meda, već praktično pčelinja društva  nemaju dovoljno hrane ni za sebe", ukazao je Živadinović.

On je precizirao da šteta zbog uništenih pčelinjih društava usred bagremove paše iznosi 1,2 miliona evra, a zbog izostanka bagremove paše samo na osnovu velikoprodajne cene gubici su veći od 20 miliona evra.

Dragan Filipović, zamenik generalnog direktora "Delta Djenerali osiguranja’’ ukazao da se u poljoprivredi Srbije osigurava samo osam odsto useva, a od poplava samo dva odsto.

Tagovi: Poljoprivreda, štete, Radošević

Share